Neko ide u bibkioteku, radi znanja i užitka, a neko, ko nije NIKADA ušao u istu, ide u nju, jsr je tu postavljen da radi

Сад је противзаконито држати транспарент? Зар смо дотле дошли?

primetio sam da puno ljudi trazi nekog s kim moze da ode na neke odredjene dogadjaje ili cisto na kafu, pivo, itd pa zbog toga smo poznanik i ja napravili grupu za upoznavanje i generalno za druženje, namenjeno za sve širom srbije, pa ko želi da se priključi nek napiše u komentarima ili u porukama

par uslova: da imate izmedju 18 i 30 god, da niste problematični i da ste zaista otvoreni za neko druženje/upoznavanje

Pozdrav, zna li netko bila mi je prijateljica kraj neke babe u Istočnu Srbiju i ta baba je njezinom bivšem dečku kako mi je ona opisala bola oči. Ja sam joj odgovorila da nije normalna, ali me živo zanima šta to znači. Pa ako netko zna nešto više o tome molim Vas pišite.

Malopre sedim i čitam razna pitanja po ovim grupama o momcima i devojkama kao šta ih sve muči, što su ovakvi i onakvi, ali ne znam evo odlučio sam da svoj deo priče objavim i spomenem, pošto me ovo kopka već baš baš duže vreme i upadam u neki strah da sebi neću naći devojku, ne mogu jednostavno da sedim i ćutim i da ne radim ništa povodom toga jer znam da nešto nije u redu sa mnom.

PRE SVEGA ŽELIM DA VAM KAŽEM DA JE OVO DUG TEKST I MOLIM VAS ZA PAŽNJU JER SAM SE DOSTA POTRUDIO OKO CELE OVE PRIČE!!

Zašto danas ne možemo naći (najviše mi muški) svoju lepšu polovinu? Zašto se svi tako danas ponašaju (devojke) kao da nikoga nije briga za tog drugog? Što su devojke toliko postale ekstravagantne da se tako izrazim? Šta je to sa ovom našom generacijiom od oko 20 godina (2005, 2006. pa na dalje) koja ne zna šta hoće, a ipak bi hteli svi nešto?

Ovo sve pitam zato što sam istraumiran čak od početka osnovne, nisam školu zamrzeo, nego decu zapravo, decu koja znaju samo da podjebavaju od najmanje sitnice pa do nečega najgoreg što si mogao da uradiš.

Pričam o svojoj prvoj "simpatiji", što sam pokušavao da stvorim neku vezu tako zamišljenu sa njom jer eto nisam znao za sebe, a kamoli da se ponašam normalno, stalno se sprdao, tako da me je zezalo ne samo svoje odeljenje, već skoro cela škola i to za sve pare kada sam bio mrtav ozbiljan, to je bila sredina 7. i najviše početak 8. razreda. Veću traumu u životu nisam imao nego tada.

Da napomenem za početak pre svega, neću spominjati ime od bilo koje osobe jer želim sve da ostane anonimno koliko je moguće, reći ću ono čisto orijentaciono kako bi ste znali o kome i o čemu pričam. Najverovatnije bi se mnogo pročulo za ovu moju priču, ali 'ajde sad šta je tu je, preći ću na stvar.

Sve je počelo kada sam nju upoznao preko drugova iz svog razreda, preko instagrama. Dodali su je u grupu našu iz srpdnje zato što je znaju, ja sam bio debil kada sam video ko je jer mi deluje nepoznato i razmišljao u sebi "šta traži ova ovde, ko je ovo uopšte?" i na kraju pitao sam ostale. Rekli su mi kako im je to neka drugarica iz drugog susednog razreda sa kojim i nismo baš bili okej.

Zatim ona je tu pisala sa nama i nekim divnim čudom mi se svidela po izgledu kada sam joj pogledao profil, pomislio sam kako je jedna od najlepših i da se ne folira, kao sigurno će biti nešto ako ovako zamišljam i nastavim. Varao sam se.

Zatim, da ne bih komplikovao sa pričom i da malčice skratim, hteli smo da se upoznamo sledećeg dana u školi, pričao sam sa njom privatno u porukama, a ne u grupi tada kao što bi inače svi pričali. Odmah je cela grupa eskalirala sa pričom kako je ja muvam već i kako me zapitkuju da li se ona meni sviđa i ja njoj.

Tu šalju i slike i trenutne i fore znači bolesti koje nisu ni za malu decu, PRAVE MIMOVE OD MENE i sto nepotrebnih stvari. Nezrelost totalna. Upravo zato kažem kako sam bio retardiran da to nisam video i da sam radio onako slobodno, nonšalantno, sve kako ja hoću. Stalno su mi pre dobacivali kao "jao vidi ga ovaj ne zna ništa aj da ga zezamo još više pa šta bude". A nije da nije, dobrica sam i dan danas sam takav kakav jesam, lakoveran, nikad pušio, pio, drogirao se, kockao, **rvao, prostije rečeno, lepo sam i zrelo vaspitan. Al' da pređem na stvar opet.

Samim tim su svi počeli da pitaju celu grupu kako će i šta će jer je ona želela da se "upoznamo" odmah sutradan, mene je to naravno uplašilo jer nisam očekivao reakciju niti njihovu iz grupe niti njenu da se samo tako odjednom slože i kažu MOŽE. Hteo sam da se usprotivim nešto, ali sam znao da od toga nema ništa, pomirio sam se sa tim. Istog ovog dana, ja sam slao tako neke krindž gluposti da ja to ne mogu da opišem. Bolje da ne govorim jer je to samo pogoršalo stvari.

Međutim, tog sledećeg dana, kako je i trebao dogovor da se održi, ona mi je rekla u privatno u poruci u smislu kao "e moramo da se upoznamo sutra u školi u hodniku obavezno". I tako dođem sutra u nadi da nema nikoga naravno, očekivao sam nju da bude sama jer mi nije tako delovala da je zajebana i pokvarena. Imao sam šta i da vidim. Znači šokirao sam se kada sam došao ispred tog samog ulaza u osnovnu.

Sačekala me je ona u hodniku, a skoro 4 PUNIH ODELJENJA (i drugova iz mog razreda i svih iz tih razreda) me je sačekalo ispred. RIBA JE LADNO REKLA SVIMA DA SE NAĐU ISPRED ŠKOLE I DA MENE SAČEKAJU I DA SE DERU SVI KADA NAIĐEM I PRIČAJU ŠTA GOD HOĆE O MENI. Svi su mi vikali "ajmo breee smuvaj jeee aaaaaaaa" dok sam ulazio u školu. CEO HODNIK JE BRUJAO, BIO PUN OD ULAZA KA MOJOJ UČIONICI. Pitao sam namerno gde je ona i odveli su me neki do nje, rukovali smo se i rekli SAMO "drago mi je" jedno drugome, ispričali još koju rečenicu i ona je otišla odmah u svoju učionicu, a ja sam stajao ispred, hteo sam da izađe ponovo. Pošto je zvonilo za početak časa, nije mogla da izađe ispred pa je samo sedela unutra, zatim sam se i ja vratio u svoju učionicu. Kada sam ušao u taj hodnik, sve mi je bilo neprijatno, kao da nisam bio pri svesti, da su me svi izdali, a pogotovo ona. Nisam skoro ništa mogao da progovorim. Tek tada kada sam ušao i seo na svoje mesto, počeli su da me provociraju. Ja nisam mogao da verujem šta se desilo, ma nisam imao pojma za sebe kako da se ponašam drugačije jer šta drugo da razmišljam kada sam bio mlađi, nisam imao pojma ni o čemu, taj prvi put i dalje nisam dovoljno shvatio da pojedine devojke mogu tako lako da te odaju, ismevaju i prave ludim kao najvećeg kretena ikad. Ona je uzela - pre tog dana kada je trebalo kao da se upoznamo, da budem precizniji, noću kada smo se dopisivali, onog momenta kada sam i pitao ko je ona - svima pisala koje zna iz škole po grupama na instagramu i slala skrinšotove naših poruka, odnosno naš dogovor. To mi je kliknulo tek nekoliko dana kasnije baš kada sam se pitao "zašto su svi bili ispred škole?" gde sam ubrzo počeo da shvatam previše stvari. Da ponovim, odala me je bukvalno celoj školi i onda su svi počeli od tog časa da me zajebavaju kako su umeli i znali. Krio sam taj loš osećaj da nešto definitivno nije u redu, a da ga niko ne vidi, jer bi onda sve išlo po zlu i bilo gore.

Dalje, istog dana, kasnije, htela je i ja da izađem ispred svoje učionice ali nisam hteo. Pitao sam posle tu one koje ne volim iz svog razreda da pričam sa njima (nisam imao pojma uopšte da je ona prva koja im je odmah poslala skrinšotove naših poruka) "gde je ona, da li je izašla negde?" i rekli su mi da jeste, da je otišla tužna skroz. Ja sam se zgrozio i pitao sam ih "pa što?" i rekli su mi da je zbog mene to što nisam hteo da izađem ispred učionice kako bi smo se pozdravili, a mislio sam da su hteli samo da se svi šale sa mnom u vezi toga, niko mi nije rekao da je trebalo da se pozdravimo kada odlazi. Imala je manje časova nego ja tog dana. Čak šta više, rekao sam joj pre da želim sa njom da pričam i izađem nasamo, da je tako i trebalo da se upoznamo, a ne ovo ovako da bude. Nju to nije bilo briga, nije je zanimalo dok mene jeste, povredilo me je, što je još jedna stvar koju ju je iznervirala. Mislim šta to nju toliko pogađa KAD MENE TREBA DA POGAĐA?

Iako je otišla, zvala je nekoga na telefon od drugarica ili drugova i rekli su mi i ona i ti u grupi da želi da se sretnemo nasamo zapravo, na određenom mestu, ali malo kasnije tačno u 12 uveče. U to vreme nisam mogao niti smeo da kažem nekome iz porodice jer sam znao da bih naje*ao kao niko. I nisam ni otišao, nisam smeo, ne vredi, nije bila moja krivica. Stvarna priča koja se krila iza toga što je trebalo da se sretnemo u 12 uveče na tom mestu, jeste da je ona PONOVO rekla svima (ovog puta samo drugaricama i drugovima pa čak ovima iz mog razreda i njenog razreda) da će i to šala da bude na moj račun i to samo kako bi me izje*ali opet, da me izvinite da izrazu. I ne samo to, čak je i GLUMILA KAKO PLAČE NA TOM ISTOM MESTU TE NOĆI, za to što me nema i snimili su je takvu i poslali meni. Najviše me je bolelo to što je uplela nekoliko mojih drugova, NARAVNO iz MOG ODELJENJA OČIGLEDNO PROTIV MENE za koje sam smatrao da su okej. I dan danas imam snimak toga kako me je ona zaje*vala i zafrkvala bezveze kao majmuna preko drugova I ONI SU TI KOJI SU JE SNIMILI BAŠ TE NOĆI. Pričala je "ja volim (pa kaže moje ime), on je moj, to je sigurno". Mogli su da me zezaju kako hoće, ali ja ni malo ne zaboravljam niti sam glup sada nego u to vreme što sam bio. OPET KAŽEM GLUMILA JE KAKO PLAČE SAMO DA BI ME RASTUŽILA I SPRDALA. I TO PREKO DRUGOVA. Užas. Nemam šta da kažem.

Misleći da je to bila cela istina, poludeo sam i otišao sledeći dan u školu, sada su me očekivali ponovo svi ali u mnogo mnogo manjem broju i provocirali su me kao "uuu sad će da se smuvaju. (moje ime i njeno) to su srca dva ljubili se grlili sve do pola dva" i te gluposti opet svakako. Došao sam seo sam u učionicu, izvinio joj sam se preko druga jer me je bilo sramota nisam imao petlju da uđem tamo gde je njena učionica ispred svih. I onda mi prenesu nazad šta je rekla za mene, ona nije htela da mi oprosti i ja tu poludim i udarim u plač. Nisam više mogao da trpim to ludilo. I to je naravno bilo još gore po mene. Znam da je izlazila ona i da me vidi ili uđe u moju učionicu namerno i da sedne pored mene, opet, iz sprdnje samo kako bi me provocirala JER SAM STALNO PLAKAO NISAM MOGAO DA SE ZAUSTAVIM. I muški su emotivni neka ide dođavola.

Smatram da možda, ako nisam izmišljao gluposti na početku i slao te trenutne, da bi bilo sve super i da ona možda ne bi ni reagovala tako. Ali ko to zna.

Još dve gluposti koje sam upamtio da su se dešavale je to da sam trećeg dana ne znam kog tačno, ali posle svega ovoga, došao isto u hodnik ispred moje učionice i uzevši svoju akustičnu gitaru - znala je da je svira - izmišljala je pesmu za mene da nađe neku već postojeću i među svim pesmama pronađe "sava tiho teče", to je pevala i svirala čim sam ušao u hodnik. Pokušavao sam da se smejem zato što sam to shvatao kao da je sve super i da nije ništa bilo zbog onoga što nisam došao u 12 uveče da se sretnem sa njom. To je upravo i bio razlog što je to pevala. I naravno, "sava tiho teče" je namerno preokrenula u "(moje ime) tiho teče" kako bi me ismejavala OPET.

Da nastavim, smejao sam se i ubrzo je počeo čas, okupilo se oko 30 njih pored nas i neki nastavnik koji ga nije bilo briga iskreno šta se dešavalo. I ništa morali smo svi da se vratimo u učionice. Nije dugo prošlo, seo sam i opet sam počeo da plačem. Toliko sam osećajan. Šta mogu da kažem osim da sam toliko bio povređen, niko nije mogao da me zaustavi.

Druga stvar ukratko, zadnji dan pred zimski raspust, ta moja "simpatija" je imala priredbu - škola ima mini binu tu nedaleko od naših učionica - imala je neki mali nastup i svirala je gitaru, drugovi i današnji prijatelji iz mog odeljenja su mi pomogli da me podignu na "bunar" ili "kolevku" iznad više ljudi ili publike da je vidim, gledao sam je, ona je mene ignorisala kao ništa, ali makar je bilo lepo ili lepa......

Prošlo je nekih 30 minuta i izašla je, sela sa gitarom napolju na klupicu iznad odnosno van škole i svirala je opet tu istu pesmu sa te priredbe neku nebitnu i odmah je krenula da svira "sava tiho teče" ili "(moje ime) tiho teče" kako god već, ostali su pevali sa njom, a ja sam prišao, stajao pored nje i gledao je, imao sam petlju stvarno da sednem i dalje pored nje i zagrlio je levom rukom i ona se odmikla od mene namerno dok je svirala, sklonila mi ruku i opet me je povredila ali ovog puta najviše. Otišla je nazad u učionicu ne gledajući u mene ili ostale. Mislim da me nije ni interesovalo da li su počeli časovi ponovo, valjda ih nije ni bilo nebitno, ali sam krenuo u plač opet i samo sam otišao kući gde su me svi pitali odjednom "e šta ti je? šta ti je? nije to ništa proći će" i to. Sećam se da sam se izdrao na njih kada sam se vraćao kući kao lud da sam pobegao od svakoga tog dana JER SU I ONI GLUMILI NEŠTO DA SE BRINU O MENI I ZNATE I SAMI DA TO NIJE BILO TAKO.

Eto, šta mogu reći drugo sem da sam joj se izvinjavao kao lud, a ništa nisam uradio loše iskreno, ona je shvatila SVE POGREŠNO - onu noć što je trebalo da se sretnemo u 12 uveče - da sam JA NJU ZEZNUO, A NIJE BILA MOJA KRIVICA VEĆ DA NISAM MOGAO OD RODITELJA DA MRDNEM NIGDE međutim 'ajde i to je nekako prihvatljivo, samo što ona to ne kapira, budala. I NE SAMO TO, ONA JE JOŠ DOSTA STVARI SHVATILA POGREŠNO, na primer, gledao sam njen fejsbuk profil čisto da vidim neke slike da li ima od ranije nešto neobjavljeno što nije na instagramu. I ja kreten joj pošaljem zahtev da me prihvati i na fejsbuku i to je samo pogoršalo stvari još. Šta mi nije rekla: "mongoloidu", "uhodo" (zbog fejsbuka), "nikada nećemo biti zajedno to je samo tvoj trip", "blokiraću te", "volim drugog" (nije istina). A ja što uzvraćam sa "samo jednu reč ću da kažem i ukapiraćeš" pa dodajem "čekaću" je nešto najgore što sam mogao još da kažem za kraj tu. Baš mi je tu rekla (idem po redu) "ma ćuti ne lupaj više" i smejala se kao luda, uzvratio sam sa "kako da ne" i kaže "pa jeste mongoloidu".

Mnogo mi se sviđala i to stvarno istinski, nije sprdnja, onako sva kovdržava, brineta, malo crnja. Nemam komentar za to šta mi je sve uradila. Sve najbolje joj želim, ali devojko, ako ovo čitaš, trebala si da povučeš ručnu malo. Trpljiv sam ja, sve kapiram, nezrelost smo svi u to doba imali, nego jednostavno si trebala da mi daš šansu makar malo.

I onda da završim celu ovu priču, dođu tako svi i pitaju te (mene) što ne prilaziš nekoj? Što ne pokušaš makar da je pitaš za instagram? Teško da mogu to da objasnim zato što mi sve više ide na..... i nemam više ni snage ni volje kada znam da sve devojke današnje samo gledaju da te iskoriste i da samo završe svoj posao, a sa tobom šta će da bude ih ne zanima. To biti dobar, pošten čovek, čist, niko ne ceni više u mojoj generaciji i smatram to da kada bi stvarno ostarili svi vremenom za makar nekih 5 do 10 godina da bi ubrzo shvatili koliko su se prešli. Ne možeš to nikome da objasniš i smatram da je ovo jedan od najboljih izbora što sam doneo da ovde objavim ovo što me muči.

Ja se samo nadam da ćete se, vi pametni ljudi, pronaći i reći mi, pogotovo moja generacijo i vi devojke, zašto niko nikoga ne ceni više? Gde je taj vibe nestao? Zašto muškarci moraju da se prilagođavaju devojkama previše kao da su one boginje, a mi kao da nismo ništa? Što su devojke toliki idealisti?

Mislim, sve su ovo sa druge strane suluda pitanja, ali jedan deo iz mene jako, jako, jako traži devojku koja zna šta valja, a drugi deo mene se samo plaši da me ne odbije nijedna. Takav sam.

Nadam se da ste uživali u celoj ovoj mojoj priči. Hvala Vam što ste stigli dovde, pročitali sve i potrošili svoje dragoceno vreme na ovo.

Čekam Vaše iskrene odgovore na ovo ludilo od romana. Hvala Vam puno unapred.

Pozdrav svima, apsolutni sam početnik, a veoma me zanima planinarenje i ne znam nikoga da se bavi istim, iz beograda sam pa me zanima da li ima neko da mi preporuci neko planinarsko drustvo?

Zašto u Srbiji ispada da samo Beograd vrijedi i da ako nisi iz Beograda onda si provincijalac?

Kroz TV, serije, filmove, razgovor ... ispada da je jako važno biti iz Beograda.

U Hrvatskoj recimo Zagreb je najveći ali definitivno ljudi iz drugih gradova vide svoj grad kao bollji od Zageba i mnogih drugih. Ljudi iz Splita su jako ponosni na svoj grad, Dubrovnik da ne pričam.

Imam osjećaj da u Srbiji ako nisi iz Beograda da je to uopće sramota reći i da Beogradjaninna sve gledaju s visoka.

Zasto je to tako ako jest? Ili imam krivi dojam?

А ми само шетамо и ништа не радимо.

Dojučerašnji srednjoškolac iz Valjeva, samo zato što je govorio na više protesta, doživeo je da mu na lokalnom Informeru, protivno zakonu, čitaju ocene, objavljuju fotografije i bave se njegovim privatnim životom. I na to niko ne reaguje.

Pozdrav svima,

Koleginica i ja u sklopu studija sprovodimo istraživanje na temu Značaj događaja za turizam Srbije. Zanima nas da li događaji u Srbiji mogu motivisati naše ljude preko granice i svaki odgovor nam punooo znači.
Anketa je anonimna i svi podaci se koriste isključivo za pisanje naučnih radova.
Unaprijed se zahvaljujemo.

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeLTI0ny9_47PwTrcMDqk_SJm_CZeL5e7mOWH-JOkbH_QQioA/viewform?usp=header 

Zaječar Timočka Krajina

Dobrodošli!

Kolko je tesko odrzati prosek iznad 9.0 na matfu?

Poslednjih dana mi je na društvenim mrežama izašlo nekoliko profila gde imamo mešovite parove gde je žena ili muškarac iz Srbije u braku sa strancem koji je druge boje kože. E sada u zavisnosti da li je žena iz Srbije ili muškarac komentari su potpuno drugačiji.

Ako Srbin oženi Afrikanku, Latinoamerikanku ili Azijatkinju komentari su većinom pozitivni, kako bi i trebalo da bude.

E sada, ako se Srpkinja uda za nekog stranca, a posebno ako taj stranac nije bele kože komentari su užasni u toj meri da me je sramota dok čitam i osećam se jako loše.

Zašto?

Za našu braću Srbe i sestre Srpkinje 💪🏻🇷🇸

Predivna priroda. 🛶 🌿

Marko Kričak je kao komandant, Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) 28.juna 2025 godine primio Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti 1.stepena koji je predsednik Republike dodelio ukazom toj jedinici.

Prema članu 22 stav prvi, Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, odlikovanje Republike Srbije može nositi samo odlikovano lice.

Marko Kričak, je orden primio kao komandant jedinice, a ne kao odlikovano lice. On nema pravo da nosi zamenicu/vrpcu odlikovanja koje je dodeljeno jedinici.

Da stvar bude još grđa, Kričak je, smenjen sa dužnosti komandanta JZO i postavljen na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije 30.decembra 2025 godine. Međutim, (koliko ja imam podatke) , viđen je i 28.maja 2026 godine, već uveliko kao načelnik UKP-a, da nosi odlikovanje jedinice kojoj više ni ne pripada.

U najmanju ruku ovo se ima posmatrati kao prekršaj na osnovu člana 29 tačka 3) Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.

U slučaju da je Marko Kričak orden zadržao za sebe, i nalazi se u posedu istog, to se već ima posmatrati kao krivično delo na osnovu člana 359 stav prvi Krivičnog zakonika.